“Odricanje od odgovornosti: Ovo je prevod člana Oasis zajednice. Ako želite da pročitate originalni članak, posetite: NFT Perspective — Interview with Sarah Friend.”
Recite nam nešto više o sebi i svojoj umetnosti? Na koje teme i poruke se fokusirate?
Ja sam i umetnik i programer, to su za mene dve kontinuirane, povezane veštine, a ne nužno različite. Moj rad je vođen idejom i u zavisnosti od konteksta, ona se rađa u obliku videa, softvera, video igara, okruženja i event-ova. Kako ja to često volim da kažem, ja kreiram predmetno orijentisan sadržaj za platforme i mrežne protokole.
Pored mog umetničkog rada, bila sam smart contract rukovodilac na projektu pod nazivom Circles UBI, a trenutno sarađujem sa galerijom Furtherfield kao glavni programer na Culturestake-u, platformi koja se zalaže za donošenje odluka u skladu sa kulturnim razlikama.
Koje su to najznačajnije razlike između tradicionalne i digitalne umetnosti? Da li digitalna umetnost poseduje neke prednosti u odnosu na tradicionalnu umetnost?
Mnoge su razlike, a mnoge i sličnosti. Po mom mišljenju najveća razlika je i ona najočiglednija — skalabilnost i mogućnost deljenja digitalnog sadržaja, gde oba istovremeno predstavljaju ogromnu prednost, ali i prokletstvo. Kao što dobro znamo, digitalni fajl može biti beskonačno puta kopiran bez gubljenja na kvalitetu. Svaki put kada zatražite vebsajt sa servera, kreira se nova raspoloživa kopija. Posmatrano iz istorijske tačke gledišta, to je apsolutno neverovatno — mnoštvo ljudi iz bilo kojih delova sveta mogu istovremeno da uživaju u istom umetničkom delu, čak i da međusobno komuniciraju putem istog.
Razlog zašto kažem da je ovo istovremeno i kletva jeste što se još od nastanka digitalne umetnosti, pa sve do danas, digitalni umetnici bore da pronađu način da se finansijski izdržavaju. Štaviše, skalabilnost digitalnog sadržaja dovodi u pitanje transakcione puteve nekada ne-digitalninh oblika umetnosti. U prošlosti, uglavnom su načini monetizovanja umetnosti bili povezani sa oskudicom. Opipljiva umetnička dela podrazumevano dolaze s time. Prodaja karata, štampane kopije i slično, sve su oblici nestašice. Nezamenjivi tokeni (non-fungible tokens, u daljem tekstu NFT-ovi) — sa svim svojim kontroverzama, otelotvoruju ove tenzije između skalabilnosti i oskudice.
Šta te je uvelo svet u NFT-ova, ako bi se moglo reći da si u toj oblasti?
Da, rekla bih da jesam u tome — zapravo, nedavno sam pokrenula NFT projekat, pre nekoliko nedelja, mada je pomalo nekonvencionalan. Projekat se zove Off i predstavlja ediciju od 255 NFT-ova, gde se svaki sastoji iz dve komponente — jedne javne i jedne tajne slike.
Unutar svake tajne slike skrivaju se dve stvari — kriptovana rečenica i delić privatne šifre kojom je rečenica kriptovana. Svih 255 slika zajedno skrivaju čitav tekst i celu privatnu šifru. Da bi se dešifrovao neki deo teksta, potrebna je većina tih delova privatne šifre (dve trećine), stoga ceo tekst možete pročitati tek kada sarađuje većina kolektora, te svako podeli svoju sliku. Ja to nazivam masivnom onlajn multiplejer dilemom zatvorenika. Svaki kupac mora da izabere — da li će da sarađuje ili da ometa proces?
Ali, ako me je išta uvelo u svet NFT-ova, to je blokčejn generalno. Radim u oblasti blokčejn tehnologije još pre nego što su NFT-ovi postojali, ili bar pre nego što su postojali u obliku u kome danas postoje (ERC 721). Počela sam da radim za Etherium 2016. godine kada je postojao tek 1 godinu i pre nego što su čak i zamenjivi tokeni bili širom korišćeni i standardizovani. I iako radim u blokčejn industriji već neko vreme, umetnik sam mnogo duže, pa se naravno zato i interesujem za njihove dodirne tačke.
Od kakve vrednosti bi privatnost mogla biti u prostoru digitalne umetnosti? Da li postoje neke specifične prednosti ili ideje koje bi se otključale inkorporiranjem tehnologije zaštite privatnosti u digitalnu umetnost?
Apsolutno, i neke sam već i videla. Na primer, Dark Forest, video igra xDai lanca, inspirisana istoimenom knjigom, triologijom Liju Cisina — Besede o zemljinoj prošlosti.
U podskupu digitalne umetnnosti koja koristi javne protokole poput blokčejna, postoje neki tipovi video igara s algoritmima i interakcijama koje je teže implementovali kada je prostor za skladištenje javno upitan, te bi manje zahtevne alatke definitivno doprinele očuvanju prvatnosti.
Jedna od glavnih razlika između prodaje umetničkih dela kao NFT-ova i prodaje u galeriji, jeste da su i cena i sadržaj koje kolektor poseduje svima vidljivi. Umetnici i kolektori mogu imati veliki pritisak i neprijatnost zbog te vidljivosti. Kreiranje situacije kao u galerijskoj prodaji sa NFT-ovima, može biti prijatnije i imati neke benefite, mada ima tu dosta da se priča i o uvođenju transparentnosti i u ovaj aspekat sveta umetnosti.
Da li bi bila zainteresovana za privatne NFT-ove koji ti omogućavaju da držiš određene informacije i sadržaj privatnim?
Da, u zavisnosti od toga šta te alatke omogućavaju koristila bih ih u Off-u.
S obzirom da igra baš i ne bi radila kad bi tajne slike procurile, shvatila sam da moram da izgradim svoju sopstvenu prodavnicu za prodaju ovih NFT-ova, kao i sistem za distribuiranje tajnih slika. Kao što možete da pretpostavite, ovo je zahtevalo dosta dodatnog posla.
U kom pravcu bi volela da digitalna umetnost / NFT-ovi napreduju u narednim godinama?
Volela bih da se više istražuju strategije finansiranja umetnika. Takođe bih volela da vidim NFT platforme koje umetnicima omogućavaju veću zastupljenost. Mnoge tvrde da to i rade, ali, gde su elektronske prodavnice koje se mogu personalizovati? Brending i estetika su veoma važni umetnicima. Što ja ne mogu da izaberem svoj font ili da eksperimentišem sa izgledom stranice? Gde su prilagodljivi korisnički modeli? Da li ste znali da većina NFT prodavnica (oko 10 %) ograničavaju umetniku prava preprodaje? Ko su ove platforme da govore umetnicima da biraju koja prava preprodaje imaju? Itd. Bilo bi tužno kada bi dve ili tri velike NFT prodavnice postale sledeći Instagram, Twitter i Facebook.
Gde nalaziš inspiraciju?
Svuda. Bilo gde. Inspiracija je lakši deo posla. Teži deo je poslušati je.
Koji je tvoj moto ili omiljeni citat?
“Značaj dozvole za protest koju daje Sistem, u realnosti je mnogo veći nego što to Sistem želi da prizna“. To je iz eseja „Treći bioskop“ (Towards a Third Cinema) Fernanda Solane I Otavija Đetina i predstavlja optužnicu — umetnička dela (ili postupci) koji pozivaju na promenu mogu biti lako apsorbovani, čak ultimativno iskorišćeni u svrhu održanja istog tog sistema. Prvi put sam ovo pročitala pre 10 godina, ali i dan danas često o tome razmišljam.
Ako želite da bolje upoznate Sarine radove, posetite navedene linkove